Niste pronašli ono što vas zanima? Unesite željeni pojam, a zatim kliknite dugme za pretragu.
Pored linearne, postoji još jedna, takozvana atmosferska perspektiva koju umetnici vrlo često koriste.
Atmosferska perspektiva igra veliku ulogu kod crtanja i slikanja, pogotovo kod pejzaža jer, upravo kao što joj i sam naziv govori, ona se odnosi na to kako vazduh i atmosferski uslovi utiču na elemente koji se pojavljuju na sceni.
Krenimo redom.
Linearna perspektiva odnosi se na fenomen gde predmeti iste veličine što su dalje od nas izgledaju sve manji i manji da bi na kraju završili kao jedna tačka na horizontu. Ovaj način prikazivanja perspektive koristi princip linija i tačaka nedogleda kako bi odredili koliko i kako jedan objekat menja veličinu u zavisnosti od udaljenosti.
Crtež dole pokazuje kako bi to izgledalo sa zamišljenim nizom uličnih svetiljki to jest svaka naredna svetiljka biće manja od prethodne.
Za razliku od ove perspektive, atmosferska perspektiva bavi se time kako atmosfera, to jest sam vazduh, i različita stanja u atmosferi deluju na elemente na sceni.
Radi se o tome da se između vas i objekata koje gledate u daljini nalazi određena količina vazduha. Taj vazduh, pored toga što je i sam sastavljen od materijalnih čestica, u sebi sadrži i određenu količinu drugih razno-raznih čestica kao što su prašina koju podiže vetar, vodena para itd.
Sve ove čestice, kao i opšte stanje u atmosferi, i te kako deluju na prozračnost vazduha tako da objekti koje posmatramo pored veličine menjaju i neke druge svoje osobine.
Tako, što je objekat dalje od nas dešavaju se sledeće promene:
-Detalji koji su na samom objektu polako iščezavaju sa porastom daljine, a ivice gube oštrinu tako da ceo objekat izgleda kao da je malo mutan. U pozadini svi elementi izgledaju kao spojeni to jest izgledaju kao jedna forma;
- Kontrast ima manje vrednosti to jest opada razlika između svetlih i tamnih površina. Na bližim objektima možemo videti punu tonsku skalu dok u daljini tonovi imaju tendenciju da se izjednače.
-Što su dalje od nas objekti postaju svetliji. Ova pojava se najbolje može videti kada posmatramo planinske vrhove. Što su dalje planine su sve svetlije dok su one bliže tamnije.
Atmosferska perspektiva takođe ima uticaj i na boje. Što su predmeti dalje oni poprimaju plavu ili plavo-sivu boju. Ovo možete isto tako da vidite na slici gore.
Ako se vratimo na primer sa uličnim svetiljkama i primenimo sve gorenavedene principe to bi izgledalo otprilike kao na crtežu dole.
Na svakoj narednoj sijalici gube se detalji, a ivice izgledaju kao razmazane. Kontrast opada pa svaka naredna sijalica ima sve ujednačeniji ton. Svaka naredna sijalica je sve svetlija od prethodne i dobija izgled kao da se gubi u magli.
Kada spojite principe linearne perspektive i atmosferske perspektive stvorićete pravu iluziju prostora i daljine na vašim crtežima i slikama.
Za razliku od linearne, atmosferska perspektiva je podložna promenama u zavisnosti od promene u samoj atmosferi. Tako da doba dana, zagađenost vazduha, količina vlage u vazduhu, kiša, sneg i tako dalje, sve to utiče na scenu koju gledate.
Pogotovo treba da budete svesni ove perspektive kada crtate pejzaž. Na crtežu dole sam nacrtao jednostavnu, zamišljenu scenu sa cvećem u prednjem planu i planine u pozadini.
Mada sam, kao što vidite, primenio samo jedan princip atmosferske perspektive, a to je da objekti postaju svetliji što su dalje od nas, cela scena dobija na dubini i ima se utisak kao da se gleda u daljinu.
Koristite principe ove perspektive na vašim crtežima i stvorićete iluziju prostora i dubine.
Vrati me sa Atmosferska Perspektiva na Perspektiva
Vrati me na Naslovnu
Novo! Komentari
Šta imate reći o onome što ste upravo pročitali? Napišite svoj komentar u označenom polju dole.