Niste pronašli ono što vas zanima? Unesite željeni pojam, a zatim kliknite dugme za pretragu.
Ni jedna od prethodne dve perspektive ne daje takvu dramatičnost crtežu kao perspektiva sa tri nedogleda. Upravo zato ovu perspektivu najčešće koriste crtači stripova kako bi uneli uzbudljivost i napetost na nacrtanoj sceni.
Perspektiva sa tri nedogleda se javlja kada gledamo neki visoki objekat iz niske tačke gledišta ili kada gledamo taj objekat sa visine.
Kako dolazi do pojave treće tačke nedogleda? Vrlo jednostavno. Kada gledamo objekte iz vrlo niske perspektive (žablje perspektive) ili iz ptičje perspektive, vertikalne ivice objekta, koje su u stvarnosti paralelne, podležu fenomenu nedogleda.
To znači da te ivice nama izgledaju kao da se zakošavaju jedna prema drugoj i imaju tendenciju, kada bi se produžile, da završe u jednu tačku.
Perspektiva u kojoj na taj način vidimo objekte zove se perspektiva sa tri nedogleda.
Uvek kada prolazimo pored visokih zgrada i pogledamo gore, prema njihovom vrhu, mi vidimo perspektivu sa tri nedogleda na delu.
Takođe, uvek kada pogledamo na objekte sa visine, recimo iz aviona na naseljeno mesto, iz neke visoke zgrade na objekte ispod nje i tako dalje mi opet vidimo perspektivu sa tri nedogleda na delu.
Evo kako da nacrtate zamišljenu scenu zgrade viđene iz ptičje perspektive u perspektivi sa tri nedogleda.
1. Nacrtajte prvo liniju horizonta visoko na vašem papiru i obeležite, proizvoljno, dve tačke nedogleda na horizontu i jednu tačku nedogleda nisko ispod horizonta (slika dole).
2. Od ove treće tačke nedogleda povucite približno normalnu liniju prema horizontu. Na ovoj liniji, negde između treće tačke nedogleda i horizonta, nacrtajte ivicu objekta koja je najbliža vama. To je ujedno i visina objekta (slika dole).
Ukoliko radite pravu scenu, onda bi trebalo da nacrtate prvo horizont, pa vertikalnu ivicu objekta koja je okrenuta prema vama i onda, prema toj ivici, da odredite treću tačku nedogleda.
Sada, povežite gornju i donju tačku ivice sa oba nedogleda na horizontu tankim linijama tako da dobijete dva trougla.
3. Odredite dužinu gornjih ivica leve i desne strane objekta i pojačajte ih olovkom. Te ivice predstavljaju širinu i dubinu objekta.
Krajeve tih linija povežite sa suprotnim tačkama nedogleda, to jest, kraj leve ivice povežite tankom linijom sa desnom tačkom nedogleda, a kraj desne ivice povežite sa levom tačkom nedogleda. Sada ste dobili još dva trougla.
Površina koja je nastala na mestu gde se preklapaju ova dva trougla je, u stvari, gornja strana objekta (slika dole).
4. Krajnje tačke gornjih ivica povežite tankim linijama sa trećom tačkom nedogleda. Opet ste dobili dva trougla.
Površine koje se dobijaju tamo gde se preklapaju ovi trouglovi sa prvim trouglovima (između vertikalne ivice i obe tačke nedogleda na horizontu) predstavljaju strane objekta (slika dole).
5. Pojačajte sve vidljive ivice objekta, kao na slici dole, i dobili ste obrise zamišljene zgrade nacrtane u perspektivi sa tri nedogleda.
Pošto i sve vidljive linije i ivice koje su na zgradi takođe podležu fenomenu perspektive, pre nego što obrišete obeležene tačke nedogleda, nacrtajte i ove linije vodeći se istim principima perspektive.
Ti principi su sledeći:
-Sve horizontalne linije koje su na levoj strani objekta idu prema levoj tački nedogleda;
-Sve horizontalne linije koje su na desnoj strani objekta idu prema desnoj tački nedogleda;
-Sve vertikalne linije i sa leve i sa desne strane objekta idu prema trećoj tački nedogleda.
Kada završite sa crtanjem ovih linija unutar ivice zgrade, obrišite sve pomoćne linije i tačke nedogleda i dobili ste crtež zgrade nacrtane u perspektivi sa tri nedogleda (slika dole).
Perspektiva sa tri nedogleda podleže istim principima kojima podležu i ostale linijske perspektive. Recimo, slično kao i kod perspektive sa dva nedogleda retko ćete imati situaciju kada će se sve tri tačke nedogleda nalaziti na crtežu.
Uglavnom, na samom crtežu biće jedna ili ni jedna tačka nedogleda. Ostale tačke nalaziće se van granica crteža.
Ova praksa će vam se sama nametnuti jer-što su tačke nedogleda bliže objektu to su mu stranice iskošenije jedna prema drugoj, a to sa druge strane, kada se prekorači neka granica, dovodi do izobličenja objekta.
I obrnuto, što su tačke nedogleda dalje jedna od druge to su strane objekta veće, izgledaju prirodnije, a ceo crtež izgleda relaksiranije.
Perspektiva sa tri nedogleda daje veći izbor mogućnosti prikazivanja scena.
Kombinujući pozicije tačaka nedogleda možete, po želji, da kreirate scene na vašim crtežima od krajnje dramatične i napete scene do sasvim relaksirajuće scene.
Zato, kada birate gde ćete postaviti tačke nedogleda na crtežu, koristite svoju crtačku inteligenciju i postavite tačke nedogleda tako da krajnji rezultat, to jest vaš crtež, bude prijatan za gledanje.
Vrati me sa Perspektiva sa Tri Nedogleda na Perspektiva
Vrati me na Naslovnu
Novo! Komentari
Šta imate reći o onome što ste upravo pročitali? Napišite svoj komentar u označenom polju dole.